1. УВОД
На Четвртој Министарској конференцији о животној средини и здрављу која је одржана 2004. године у Будимпешти у организацији Светске здравствене организације, министри надлежни за здравље и министри надлежни за животну средину потписали су Министарску декларацију „За будућност наше деце”. Као једна од обавеза на националном нивоу, проистекла из ове декларације, је и израда националних планова акције за животну средину и здравље деце. Имајући у виду ову међународну обавезу, а на основу члана 33, ст. 2. и 3. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/о5, 71/05-исправка, 101/07 и 65/08), на седници одржаној 9. маја 2008. године, Влада је донела Одлуку о образовању националног комитета за животну средину и здравље деце, са задатком да изради Предлог националног плана акције за животну средину и здравље деце, да предложи активности и мере у области животне средине и здравља деце и да покрене иницијативу за сарадњу са другим организацијама у области животне средине и здравља деце. У складу са обавезама утврђеним наведеном одлуком Национални комитет за животну средину и здравље деце свака три месеца обавештавао је о свом раду Владу, и у предвиђеном року од годину и по дана, а до одржавања наредне, пете Министарске конференције израдио Предлог националног плана акције за животну средину и здравље деце у Републици Србији за период од 2009. до 2019. године (у даљем тексту: План акције).
План акције представља посебан облик плана којим се за надлежне органе државне управе, јединице локалне самоуправе и удружења, конкретизују циљеви и мере који већ постоје у релевантним стратегијама које је усвојила Влада (Стратегија одрживог развоја, Стратегија јавног здравља) и осталим националним документима (Национални програм интеграције), а које се непосредно везане за утицаје животне средине на здравље деце.
Циљеви који се желе постићи Планом акције јесу:
-координација свих релевантних активности везаних за смањење и превенцију оштећења дечијег здравља проузрокованог утицајима из животне средине;
-укључивање аспеката дечијег здравља у секторске политике везане за животну средину;
-укључивање свих сегмената друштва, посебно невладиног сектора, у активности везане за подизање свести јавности о утицајима из животне средине на здравље деце;
-унапређење дечијег здравља кроз унапређење квалитета животне средине.
Право на здравље и право на здраву животну средину који доприносе очувању здравља, представљају људска права загарантована Уставом. Овакав комплексан и свеобухватан приступ подразумева ангажовање свих релевантних друштвених субјеката. План акције за животну средину и здравље деце представља скуп свих релевантних мера и активности са идентификованим носиоцима активности и индикаторима на основу којих ће се пратити и процењивати њихова реализација. Један од оновних принципа је и мултидисциплинарност и интерресорна координација, јер детерминанте здравља пореклом из животне средине представљају широк спектар фактора који утичу на здравље деце, као најосетљивијег дела популације. Научна сазнања о томе преточена су у конкретне активности релевантних доносилаца одлука и План акције представља компетентан документ којим су предвиђене активности засноване на чињеницама и општеприхваћеним научним сазнањима о томе како животна средина утиче на здравље деце.
Посебно треба истаћи обавезе које се односе на деловање на нивоу јединица локалне самоуправе, где ће и доношење одлука везаних за локалне политике бити знатно кометентније, уколико се заснива на активностима предвиђеним Планом акције.
За спровођење Плана акције неопходно је јачање институционалних, законодавних и финансијскох оквира који треба да омогуће његово спровођење.
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ПЛАНА АКЦИЈЕ
План акције односи се на период од 2009. до 2019. године. Овим планом одређени су приоритети, који су исказани као четири приоритетна циља који су били прихваћени на Четвртој Министарској конференцији о животној средини и здрављу као јединствени регионални приоритетни циљеви за цео регион Европе, и они су представљали оквир за дефинисање активности у оквиру Републике Србије, узимајући у обзир тренутно стање у ове четири области у Републици Србији, постојећи стратешки и законски оквир и опште прихваћена научна сазнања о утицајима из животне средине на дечије здравље, имајући у виду чињеницу да у Републици Србији не постоји систематичан приступ у испитивању утицаја животне средине на здравње и да имамо недовољно наших сопствених резултата студија утицаја животне средине на здравље деце. Коришћени су водичи добре праксе за ову област публиковани од стране Светске здравствене организације. Светска здравствена организација пружила је техничку помоћ приликом израде Плана акције, а Национални комитет за животну средину и здравље деце радио је заједно са експертима Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а. У рад Националног комитета су поред експерата, представника министарстава и институција, представника Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а, били су укључени и представници удружења. Стручна јавност као и целокупна јавност, била је укључена у представљање радне верзије Плана акције кроз неколико радионица и јавних представљања. Публикован је и материјал за подизање свести јавности који је дељен у оквиру ових активности. Израђена је и интернет презентација Плана акције и релевантних активности која служи за комуникацију са јавношћу. Све ове активности финансиране су кроз помоћ Министарства спољних послова Краљевине Норвешке Министарству здравља, којом је одобрено финансираље пројекта „Изградња капацитета за примену Плана акције за животну средину и здравље деце у Републици Србији и подизање свести јавности” у износу од 108.000,00 евра. Пројекат је почео децембра 2008. и завршиће се децембра 2009. године.
У широком процесу консултација у току израде Плана акције одлучено је да се план изради за период од десет година, јер је то, стручно-методолошки гледано, најкраћи период у коме се могу интегрално, за сва четири циља, постићи мерљиви резултати.
За спровођење активности из Плана акције планирано је образовање Групе за праћење спровођења активности предвиђених Планом акције, као радног тела Владе.
3. ЦИЉЕВИ ПЛАНА АКЦИЈЕ
На четвртој Министарској конференцији о животној средини и здрављу, усвојена су четири основна приоритета за Регион Европе у оквиру којих поједине државе треба да одреде своје националне активности. Ова четири приоритета су:
- Регионални приоритет I - Вода и санитација;
- Регионални приоритет II - Удеси, повреде и физичка активност;
- Регионални приоритет III - Квалитет ваздуха;
- Регионални приоритет IV - Хемијски, физички и биолошки агенси и здравље на раду.
У оквиру четири наведена приоритета планирани су дугорочни и средњорочни циљеви, а у оквиру средњорочних циљева поједине јасно дефинисане активности које имају за циљ да створе услове за примену осталих планираних мера, да унапреде систем праћења квалитета животне средине али и праћења утицаја појединих штетности из животне средине на здравље деце кроз израду појединих студија, нових регистара и израду компјутерског програма и система за праћење најважнијих индикатора животне средине и здравља, онако како је то предвиђено ENHIS (Environmental National Health Information System – Национални информациони систем за животну средину и здравље) базом података која се примењује у земљама Европске заједнице, али је и препоручена од стране Светске здравствене организације за примену у свим земљама Евро - региона Светске здравствене организације, као најкомплетнији минимални сет индикатора за праћење утицаја животне средине на здравље деце. Ова активност, поред активности које се односе на новонастале потребе адаптације у реаговању на утицај климатских промена на здравље, представљају активности које су заједничке за сва четири европска приоритета и приказане су на крају Плана акције. Наиме, климатске промене представљају у овом делу Европе незаобилазни фактор у планирању активности у вези са утицајем на здравље, нарочито у летњим месецима у таласима врућине, што захтева посебно ангажовање свих актера у функционисању друштва, а нарочито здравственог система, да одговори посебним потребама повећаног коришћења здравствених услуга у периодима изложености екстремно високим температурама, нарочито за дечију популацију која је посебно осетљива.
Најосетљивији део дечије популације на утицаје из животне средине, посебно код аерозагађења, су деца старости до четврте године живота, те је у многим активностима овај део дечије популације у посебном фокусу. При изради Плана акције посебно је узета у обзир чињеница да деца нису мали људи и да је њихов начин реаговања на утицаје из животне средине другачији од онога код одраслих особа, а да су у посебним периодима свога раста и развоја посебно осетљиви за поједине утицаје, нарочито код деловања хемикалија, када су утицаји појединих хемикалија нарочито изражени јер дечија физиологија омогућава њихову интеракцију са процесима који се специфично одвијају при развоју појединих органа, на такав начин да представљају посебне „прозоре осетљивости”, када ова интеракција представља посебну опасност по дечије здравље. У светлу ових чињеница, планирана је заједничка активност увођења посебног педијатријског „зеленог картона” у коме ће педијатри евидентирати посебне утицаје из животне средине на здравље детета који могу да представљају узрок појаве појединх патолошких стања код деце. До сада је мало пажње обраћано на ову врсту података код поједииначног обраћања деце педијатрима. Такође, посебну тешкоћу у раду при изради овог Плана акције, представљала је чињеница да код нас готово уопште не постоје студије анализе утицаја постојећег стања животне средине на здравље деце, те су коришћени резултати студија из других земаља, нарочито оних са сличним стањем у животној средини.
Посебно треба истаћи чињеницу да је Република Србија једна од последњих земаља у Европи, али и у свету, која се није придружила Програму за животну средину Уједињених Нација (UNEP) акцији за забрану употребе оловног бензина до краја 2008. године. Олово из бензина представља једну од највећих претњи дечијем здрављу и са веома високом вероватноћом проузрокује умерену менталну ретардацију код деце изложене повишеним концентрацијама олова у животној средини (деца која живе или иду у школу у близини прометних саобраћајница поебно су угрожена). На жалост, код нас не постоји ни једна студија која проучава стање у Републици Србији, али пошто се наша деца ни по чему не разликују од друге деце, творци овог плана акције само су се могли у свом ставу, придружити иницијативи за забрану употребе оловног бензина. Како је Стратегија одрживог развоја већ усвојена, могли смо само да поновимо већ установљен рок за забрану употребе оловног бензина, а то је 2015. година. Важно је напоменути да сама забрана не повлачи никакве материјалне трошкове, јер сва моторна возила, без обзира на старост и тип, могу да користе безоловни бензин.
4. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА АКЦИЈЕ
Финансијска средства потребна за реализацију предвиђених активности Планом акције у 2009. години већ су опредељена Законом о буџету за 2009. годину у оквиру ресорних министарстава, а у складу са планираним активностима за ову годину.
У поступку доношења Закона о буџету Републике Србије за сваку наредну годину, разматраће се захтеви за обезбеђење средстава за спровођење активности планираних Планом акције, ради достизања постављених циљева. План акције споводиће се у складу са билансним могућностима Републике Србије.
